Video igrice i razvoj govora
Video igrice, kao vrsta pasivne zabave, danas je najpopularnija dečija aktivnost. Navode se kao visok riziko faktor za razvoj govora i jezika, naročito ako je dete izloženo intenzivnim uticajem video igrica između 1. i 3. godine tj. u periodu najintenzivnijeg razvoja govora.
Za razvoj govora potrebna je aktivna komunikacija sa decom i razvoj kvalitetnog slušanja. Dete ne bi trebalo da provodi više od pola sata dnevno igrajući omiljenu igricu. Razlozi su mnogobrojni.
- Pod uticajem video igrica i raznih dostupnih sadržaja na stranom jeziku, detetu se pravi veštačka bilingvalna sredina, koja ima loš uticaj na savladavanje maternjeg jezika. Stoga se često dešava da dete pre usvoji engleski nego maternji jezik.
- Dete se lako navikne na vrstu pasivne zabave, jednosmerne komunikacije i time gubi interesovanje za svakodnevnu interakciju sa okolinom.
- Vremenom ne može da razgraniči svet igrica od stvarnog sveta.
Sve to dovodi do neprogovaranja, kasnog progovaranja, selektivnog slušanja, siromašnog rečnika, povećane motorne aktivnosti, nedostatka zajedničke pažnje i socijalne interakcije.
Istraživanja su pokazala da se sa svaka 30 minuta povećava rizik za neki od poremećaja u razvoju govora. Većina roditelja dece sa poremećajima u razvoju govora daje anamnestičke podatke da dete provodi 5, 6 pa i više sati dnevno gledajući neki zanimljiv crtani film ili igrajući omiljenu igricu. Najčešće navode da decu tako lako smire ili da imaju utisak da se dete zabavlja i saznaje. Time se stvara podloga za poremećaj govora, jezika, pažnje, koncentracije i učenja.
Postoje edukativne igrice koje podstiču brzo razmišljanje, uviđanje, praćenje instrukcija i razvoj strategija. Roditelj treba pažljivo da odabere sadržaj igrica koji je primeren uzrastu i ograniči vreme.
