Za decu koj rastu uz razvojne izazove,bilo da se radi o kašnjenju u govoru,problemima pažnje ,teškoćama u učenju ili emocionalnim teškoćama,kućni ljubimac može da postane mnogo više od životinje u kući.On postaje saveznik,učitelj i izvor sigurnosti.
Bez mesto za osećanja
Deca se ponekad teško otvaraju pred odraslima.Ljubimac ne postavlja pitanja i ne kritikuje.Kada dete šapne svom psu ili mački da ga nešto muči,ono dobija utisak da je saslušano i prihvaćeno.Ovaj osećaj bezuslovne podrške može da smanji stres i ojača emocionalnu stabilnost.
Podsticaj za komunikaciju i učenje
Mnogi roditelji primećuju da dete lakše govori dok se obraća ljubimcu.Ljubimac nikad ne prekida i nikada se ne podsmeva.To ohrabljuje dete da vežba govor,izražavanje i kontakt očima.
Razvoj socijalnih veština
Briga o ljubimcu(hranjenje,šetanje,igranje)razvija empatiju i odgovornost.
Motivacija za kretanjei motoriku
Deca koja inače izbegavaju fizičku aktivnost,često rado učestvuju kada je ljubimac deo igre.
Rutina i struktura
Deca sa razvojnim poteškoćama često bolje funkcionišu kada imaju jasne rutine.Ljubimci pomažu da se te rutine uspostave-hrana u isto vreme,šetnja u isto vreme.
Samopuzdanje
Kada dete vidi da ljubimac reaguje na njegovu brigu i pažnju,ono stiče osećaj samopouzdanja.Svaki mali zadatak-sipanje hrane,davanje vode,igranje-postaje prilika da dete kaže sebi:“Ja to mogu!“
