Razvoj govora i jezika ima svoje faze i počinje od samog rođenja. Govor se uči po modelu, imitacijom osoba iz okruženja, a u najranijem uzrastu model su rodjitelji. Kada roditelj razne aktivnosti sa bebom isprati govorom i gestom, mimikom- kod deteta podstiče želju za komunikacijom. Stoga je uloga roditelja u razvoju govorno- jezičkih sposobnosti posebno važna u prve tri godine života- u tzv. kritičnom periodu, periodu najintenzivnijeg razvoja govora.
Faze u razvoju jezika su prelingvalna faza (gukanje, brbljanje, glasovna igra, slogovno brbljanje) i lingvalna faza koja počinje pojavom prve reči (reč koja ima značenje, funkcionalna reč, reč u svrhu komunikacije). Najčešće se javlja oko detetovog prvog rođendana. Ono što je važano pre samog progovaranja je razvoj neverbalne komunikacije (korišćenje gesta za mahanje- pa-pa, slanje poljubca i pokazivanje prstom kada nešto želi- pokazni gest). Gestovi se javljaju od 9 – 12. meseca.Dete nastavlja da bogati svoj rečnik. Posmatra osobe i predmete iz okruženja i imenuje ih. Oko 17.meseca dete gradi jednostavne rečenice, fraze (mama daj, mama lepa). Rečnik postaje bogatiji a rečenice duže. Oko treće godine dete treba da ima formiranu bazu maternjeg jezika, na kojoj će se dalje govorni procesi razvijati (oko 1000 reči). Sa četiri godine dete koristi rečenice koje su gramatički ispravne, razume i odgovara na postavljena pitanja, priča kraće priče i opisuje događaje kojima je prisustvovalo.
Odstupanja od ovih normi mogu da postoje i tolerišu se, ali ne smeju biti velika. Svako kašnjenje nije nužno i problem. Ukoliko neka od ovih faza kasni ili izostaje potrebno je konsultovati logopeda koji Vam može dati savet kako i podstaći razvoj ovih faza. Na osnovu toga možemo reći da nikada nije rano za posetu logopedu. Ako dete ne razume ili nedovoljno razume govor okoline, ako je govor nerazumljiv ili ako ne služi u svrhu komunikacije ( nefunkcionalni govor) treba potražiti pomoć logopeda.
