Razvoj rečenice počinje u periodu od 18. do 24.meseca, kada deca počinju da kombinuju reči u fraze (najpre imenicu i glagol) i usložnjavaju svoj jezički iskaz koristeći reči koje su do tada naučila. ( Seka pa- pa, maca am – am, tata brm-brm). Koriste onomatopeju. Zatim deca počinju da koriste i glagole daj vode, ima oko, nema keks, hoće sok.
Sa 24 meseca rečenica biva bogatija i pridevima (lepa mama, ružno pače, velko sunce, malo oko…), kao i prvi veznik ‘’ I ‘’( mama i tata).
Rečnik se bogati, a rečenica se od imenica, glagola i prideva proširuje (hoće pije vodu, zeka ima veliko uvo.) Između 2. i 3. godine pojavljuju se zamenice (moja mama, moj auto, ja pije-m). Postavlja i odgovara na pitanja “ Ko i Šta “.
U 3. godini se rečnik bogati prilozima i predlozima i dete aktivno usvaja i koristi gramatička pravila.
Sa 4 godine su rečenice bogatije, sadržaj je raznolik, ređe prave greške (manje generalizuju gramatička pravila). Mogu da ispričaju priču u slikama. Postavljaju i odgovaraju na pitanja ZAŠTO ?
Upravo se period od 2. do 5. godine naziva periodom aktivnog sintaksičkog razvoja ( Kašić, 2002 ; Kašić i Borota, 2003).
Sa 5 godina rečenice su kompletne, prisutne su sve vrste reči i rečenice su gramatički korektne. Uredan govorno-jezički razvoj podrazumeva da su deca pre polaska u školu aktivni učesnici u konverzaciji, imaju formiranu prostoproširenu i složenu rečenicu, usvojena gramatička pravila , koriste složene sintaksičke ( rečenične ) konstrukcije. Prepričavaju priče i događaje i ispravljaju se ukoliko pogreše u izgovoru.
