Razvoj deteta i televizija
Komunikacija između dve osobe je aktivan, dvosmeran proces. Podrazumeva razmenu (ja tebi- ti meni) neverbalnog (gesta, mimike), emocionalnog i govorno- jezičkog sadržaja.
Kada dete stavimo pred televizor, ono je izloženo pasivnoj, jednosmernoj zabavi. Od deteta se ništa ne traži, ono ništa ne daje, a dobije veliki osećaj zadovoljstva kroz animaciju i zabavu kojoj je izložen.
Toliki osećaj zadovoljstva se ne stvara kada uzme igračku ili kada je u društvu druge dece, te će se radije vratiti ekranu.
Dok je pred TV-om dete:
- Sedi
Prirodno stanje deteta je POKRET. Dok trči, skače, provlači se, baca i hvata loptu, ubacuje… razvijaju se najveći regioni u mozgu zaduženi za ravnotežu tela, akomodaciju oka, koordinaciju ekstremiteta, za govor i jezik i vežba se opredeljenost za dominantno čulo, nogu ili ruku).
- Ćuti
Nema potrebu, niti je izazvan da se verbalno izražava.
- Gleda preintenzivne boje koje se brzo smenjuju
Manja deca ni ne mogu da jasno vide objekte. Ne vežba se prilagođavanje oka na udaljenost predmeta- koja je potrebna za kasnije čitanje i pisanje.
- Sluša melodiju i strukturu govora i jezika kojim je izložen
Dete često, i kada ne razume sadržaj, upamti cele fraze iz crtaća, reklama i kasnije ih nefunkcionalno ponavlja. Usvaja melodiju i reči stranog jezika.
Gledanje televizije treba smanjiti na mimimum. Posebno kod dece sa kašnjenjem u razvoju. Njima treba pružiti što više stimulišuće provedenog vremena.
Roditelji, omogućite deci što više slobodne igre, pokreta, vreme sa vršnjacima. Vreme sa vama. U prirodi. Razvijajte zajedničku pažnju, tražite mesto u igri, neka sačeka red. Pevajte, plešite, igrajte se. Neka oseti radost kontakta sa vama. Pitajte ga. Sačekajte da odgovori. Nemojte samo da sluša vaš govor.
Neka manjak vremena ne bude izgovor. Uključite dete u svakodnevni život, od neke obaveze napravite zajedničku aktivnost. Oboje ćete biti zadovoljniji. Potražiće Vas, a ne uređaj.
