Kada se obraćate malom detetu važno je:
Prilagoditi složenost govora kako bi odgovarao detetovom nivou razumevanja
To naravno ne znači da treba koristiti govor bebe. Važno je znati da previše govora odraslih može da omete razvoj dečje komunikacije ili komunikacije deteta sa detetom. Odrasli bi trebalo da prate dečji razgovor i postupke da bi dali deci dovoljno vremena da odgovore ili započnu razgovor i da komuniciraju medjusobno.
Koristiti različite vrste razgovora
- Glasan razgovor sa samim sobom; verbalizovanje tj.izgovaranje onoga što vidimo, čujemo, radimo i osećamo; opisivati deci postupke, predmete i dogadjaje toku dana (npr. „Sipaću vodu u čašu.’’,Moram da operem ruke pre jela “).
- Paralelni govor: Upotreba govora koji je usmeren na ono što dete vidi, čuje, radi i oseća (npr., „Maja jede jabuku.’’,,Maja pije mleko).
- Produžavanje onoga što dete kaže; npr, ako dete kaže, „napolje“ a zatim uzme cipelice, produžetak bi mogao da bude, „Da li želiš da ideš napolje?“
- Obrazloženje: Koristeći prethodan primer, odrasli može da kaže, „Da li želiš da ideš napolje?Deca se igraju napolju.“
Pružati izbore
Davanje izbora može da podstakne dete na verbalnu reakciju. Umesto da pitate dete, „Da li želiš da ideš napolje?“ pitajte, „Da li želiš da ideš napolje da se igraš ili želiš da jedeš?“ Davanje izbora takodje predstavljaju odličan način da se obratimo detetu na manje nametljiv način; na primer, ako dete stalno izbegava manipulativne aktivnosti i treba da vežba finu motoriku, bilo bi prikladno ponuditi mu ograničen izbor kao što je, „Sada možete da crtate ili da sečete slike iz knjiga.“
Koristiti otvorena umesto zatvorena pitanja
U radu sa decom treba izbegavati postavljanje pitanja zato što ona mogu da poremete komunikaciju. Medjutim, postavljanje otvorenih pitanja može da zahteva od dece da koriste složeniji jezik zato što je na njih nemoguće odgovoriti sa jednom rečju.To su pitanja koja počinju sa „zašto“, „šta“, „kako“, ili „možeš li“ npr., „Zašto si to uradio?“,,Šta si jeo u vrtiću?ili „Kako je danas bilo u vrtiću?“. Na zatvorena pitanja dete može da odgovori jednom rečju i često počinju sa „Da li….? (npr, „Da li želiš da ideš napolje?“).
