Kažemo da dete ima teškoće u učenju onda kada i pored prosečne inteligencije, uz odsustvo organskih i psihičkih poremećaja, a uz adekvatnu edukaciju dete ima teškoće u savladavanju veštine čitanja,pisanja i računanja.
Tek nakon završenog drugog razreda(završene obuke čitanja i pisanja) ucitelji i roditelji uočavaju da dete ima teškoće u učenju, iako su već postojali znaci na ranijem uzrastu (nisu ispunjeni preduslovi za usvajanje novih znanja).
Najčešći znaci u ranom detinjstvu koji ukazuju na moguće teškoće u učenju su:
- Neadekvatno usmerena pažnja u odnosu na uzrast (dete ne može dovoljno dugo da se zadrži na materjalu koji vidi/ čuje, i/ ili teško prebacuje pažnju na novi sadržaj)
- Teško pamti sadržaj (ne može da zapamti pesmicu, priču, 4 do 5 pojma)
- Hiperaktivnost
- Impulsivnost
- Nedovoljno razvijena ili disharmonično razvijena gruba i fina motorika (pokreti iz manjih zglobova su ograničeni, loša koordinacija ruku i /ili nogu)
- Neopredeljeost za vodeću ruku, nogu, oko ili uvo
- Loša auditivna percepcija
- Deficit fonološke svesnosti
Kako bi se teškoće na školskom uzrastu smanjile ili potpuno uklonile reagujte na vreme. Čim primetite neke od ovih znakova potražite pomoć logopeda.
Uvek imajmo na umu: “ Nije važno koliko sporo dete napreduje, važno je da nikada ne stane.”
