Doživljaj telesne celovitosti je osnova za razvoj saznajnih procesa svake osobe.
Podrazumeva doživljaj tela kao celine, osvešćivanje delova tela na sebi (šeme tela) i njihovog klasifikovanja (prsti su deo šake, šaka deo ruku i da je ruka deo tela u celini). Zatim uočavanje podeljenosti tela na dve strane- levu i desnu, kao i doživljaj svog tela u odnosu na prostor i u odnosu na druge ljude.
Razvoj doživljaja telesne celovitosti počinje postepeno, otkrivanjem šeme tela već u prvim mesecima bebe putem dodira, sluha, vida, pokreta i traje celog života.
Dete oko godinu dana pokazuje glavu i osvešćuje usta, a drugoj godini života zna da pokaze 5 delova tela i to su uglavnom delovi lica, ruke i noge. Dete u trećoj godini života kroz pokret i igru otkrije čak 18 delova tela.
Kako dete raste, bogati svoj rečnik, ovadava kategorizacijom i orjentacijom- širi se i znanje o sopstvenom telu. Najkasnije ovlada onim delovima tela sa kojima ima najmanje iskustva.
Prema skali za procenu poznavanja delova tela na sebi ( Stevanović i Bojanin), dete sa 14 godina treba da poznaje sve delove svog tela. Poslednji se usvajaju potiljak i stopalo.
Razvoj doživljaja telesne celovitosti je usko povezan sa svim saznajnim procesima i nijedna faza se ne može preskočiti. Ukoliko dete kasni u poznavanju svog tela u odnosu na uzrast potrebno je reedukovati ( ponovno proći kroz iskustvo) kroz tretman reedukacije psihomotorike.
