Stereotipije predstavljaju poremećaje psihomotornih funkcija koji se ispoljavaju kao stalno,
uporno ponavljanje istih radnji i ponašanja, gestova ili govora. Najčešće se ispoljavaju već do
3. godine i važan su deo dijagnostičkih kriterijuma. To su samostimulativne radnje koje
podrazumevaju:
- Hodanje i trčanje na prstima
- Skakanje, trčanje u krug
- Ljuljanje tela
- Pucketanje prstima
- Mahanje rukama
- Pokretanje prstiju ispred očiju
- Ređanje igračaka u niz
- Okretanje i posmatranje objekata ili njihovih delova
- Ubrzano ponavljajuće treptanje
- Produkcija neobičnih glasova, zvukova, reči, rečenica, pesmica
One mogu da pruže detetu dodatnu stimulaciju čula ili da blokiraju informacije iz okoline i smanje senzornu napetost. Donose im zadovoljstvo i zato dete ima potrebu za njima, iako se radi o nefunckionalnim obrascima.
Ukoliko je ovo ponašanje ugrožavajuće i dete je u opasnosti od povređivanja, neophodna je reakcija odraslih.
Postoje načini smanjenja ili eliminisanja stereotipija, pa ukoliko primetite „neobična“ ponašanja kod Vašeg mališana, ne odlažite da na vreme potražite pomoć ili savet stručnjaka.
