Senzorna integracija je neuro-biološki proces primanja, obrade i organizacije informacija koje dobijamo putem nasih 7 čula: ukusa, mirisa, vida, sluha, dodira, dubokog senzibiliteta i čula za ravnotežu.
To je nesvestan proces koji omogućava osobi da nakon obrade i organizacije primljenih draži, izvrši adekvatnu, svrsishodnu aktivnost. Npr. ukoliko se dete saplete i krece da pada, adekvatan odgovor bi bio da raširi ruke i proba da se dočeka, a ne da kruto i celim telom udari o pod.
Svi imamo senzornu integraciju i kod svake osobe je drugačija. Ne postoji savršena senzorna integracija. Tako će neku osobu da zaboli glava od jakog svetla, dok će se neko ježiti na dodir plastelina, stiropora, vate. Bitno je to povremeno i da ne remeti svakodnevno funkcionisanje osobe.
Ukoliko su ovakve senzacije deo svakodnevnog života deteta, tada govorimo o poremećaju senzorne integracije, tj. o senzornoj dezintegraciji.
Šta je poremećaj senzorne integracije?
Poremećaj senzorne integracije je nedosledno registrovanje i obrada stimulusa u mozgu, dok su nervni putevi očuvani. To znači da osoba može imati očuvan sluh, a da se u isto vreme ne okreće na poziv imenom ili ka nekom drugom izvoru zvuka.
Zbog nedoslednog registrovanja stimulusa, deca sa poremećajem senzorne integracije su često zbunjena, razdražljiva i uznemirena. Kao rezultat toga, neko dete će izbegavati te njemu prejake i neprijatne stimuluse, dok će drugo dete tražiti više tih stimulusa.
Tipovi poremećaja senzorne integracije
Oralni i mirisni poremećaj senzorne integracije (čulo ukusa i mirisa) ispoljava se čestim izbegavanjem neke hrane zbog teksture, ukusa ili mirisa ili pak čestim stavljanjem predmeta u usta.
Auditivni poremećaj senzorne integracije (čulo sluha) može se ispoljiti izbegavanjem nekog zvuka zbog preosetljivosti, tako što prekriva uši rukama, a drugo dete može tražiti svakodnevno pojačanu muziku, zbog nedovoljne osetljivosti na zvuk.
Vizuelni poremećaj senzorne integracije (čulo vida) se može ispoljiti dugotrajnim zagledanjem deteta u jako svetlo, ili suprotno, izbegavanjem dodatnih vizuelnih stimulusa tako što prekriva oči ili žmuri.
Vestibularni poremećaj senzorne integracije (čulo ravnoteže) se može ispoljiti prekomernim kretanjem i vrtenjem u krug ( deca sa hiperaktivnošću) ili suprotno, da izbegavanjem kretanja, sede mirno i ne pomeraju se. Mogu izbegavati ljuljanje, loptu i da se plaše visine.
Taktilni poremećaj senzorne integracije (čulo dodira) može se ispoljiti npr. izbegavanjem da dodiruje predmete određene teksture (mekane, hrapave, čupave, lepljive). Ta deca obično izbegavaju igre u pesku, sa testom i plastelinom.
Proprioceptivni poremećaj senzorne integracije (svest o svom telu) moze se ispoljiti čestim stiskanjem šaka, ramena, vilice, prečvrstim hvatanjem predmeta itd. Držanje tela je ukočeno i kruto.
Najčešće postoji kod osoba sa:
- ADHD-om
- Autizmom
- Disharmoničnim razvojem
- Cerebralnom paralizom
- Mucanjem
- Zakasnelim govorno- jezičkim razvojem
Ukoliko se poremećaj senzorne integracije ne prepozna na vreme, deca na kasnijem uzrastu mogu imati teškoće u :
- Učenju
- Ponašanju
- Razvoju govora i jezika
- Koordinaciji pokreta
- Teškoće sa pažnjom
- Samokontrolom
Tretman poremećaja senzorne integracije
Tretman senzorne integracije sprovodi se u senzornoj sobi koja je opremljena raznim pokretnim i nepokretnim spravama i opremom za stimulaciju svih sedam čula: ljuljaškom, trampolinom, stepenicama, ljigavim, mekanim, tvrdim, hrapavim, zvučnim i svetlosnim igračkama, koji su prilagođeni deci.
