U postavljanju dijagnoze ADHD mora biti uključen tim stručnjaka: pedijatar, dečiji neurolog, psihijatar i logoped. Definiše se kao poremećaj pažnje uz hiperaktivnost. Najizraženija karakteristika je nemogućnost kontrole sopstvenog ponašanja.

Postoje tri kriterijuma koja su bitna u postavljanju dijagnoze, a to su:

• Poremećaj pažnje;
• Hiperaktivnost;
• Impulsivnost.

Da bi se poremećaj dijagnostikovao potrebno je da simptomi traju najmanje 6 meseci i da se javljaju u najmanje dve sredine (u školi i u kući).

ADHD treba razlikovati od uobičajene hiperaktivnosti, od specifičnih smetnji u učenju, i od intelektualnih teškoća.

SIMPTOMI ADHD

Kada je u pitanju poremećaj pažnje, uočavaju se sledeća ponašanja:

• Najmanje stvari odvlače pažnju deteta;
• Ne sluša kada mu se neko obraća;
• Ne obraća pažnju na detalje;
• Problemi sa pamćenjem i praćenjem uputstva;
• Problemi sa planiranjem, organizacijom i završavanjem započetih stvari;
• Često gubi knjige, igračke i lične stvari;

Hiperaktivnost se ispoljava kroz stalan motorni nemir. Dete ne može da sedi, stalno se vrpolji, trči, penje se po nameštaju. Previše priča. Nije u stanju da se umiri i tiho igra.

Impulsivnost se ogleda kroz odgovore koje dete daje i kada nije pitano, prozvano. Ne čuje pitanje do kraja, a već je dalo odgovor. Upada u tuđe razgovore. Prekida druge ljude. U igri ne može da sačeka svoj red. Snažne emocije ne može da zadrži ili kontroliše što dovodi do izliva besa.

Poremećaj senzorne integracije je nedosledno registrovanje i obrada stimulusa u mozgu, dok su nervni putevi očuvani. To znači da osoba može imati očuvan sluh, a da se u isto vreme ne okreće na poziv imenom ili ka  nekom drugom izvoru zvuka.

Tretman poremećaja senzorne integracije sprovodi se u senzornoj sobi koja je opremljena raznim pokretnim i nepokretnim spravama i opremom za stimulaciju svih sedam čula: ljuljaškom, trampolinom, stepenicama, ljigavim, mekanim, tvrdim, hrapavim, zvučnim i svetlosnim igračkama, koji su prilagođeni deci.

Dislalija je poremećaj artikulacije odnosno poremećaj izgovora određenog glasa ili grupe glasova kod dece tipičnog razvoja. Može se ispoljiti i kao potpuno odsustvo određenog glasa.

Etiologija za pojavu dislalije je multifaktorijalno uslovljena.

Dislalija se dijagnostikuje primenom artikulacionih testova uz praćenje uzrasnih normi u izgovoru glasova.

Postoje različiti oblici ispoljavanja ovog poremećaja:

Sigmatizam podrazumeva nepravilan izgovog jednog ili vise glasova iz sledece grupe: s,z,c,č,š,ž,d

Rotacizam podrazumeva nepravilan izgovor glasa r

Lambdacizam podrazumeva nepravilan izgovor glasova l i lj

Tetacizam- poremecaj kada veci broj suglasnika prelazi u t i d

Za roditelje je jako bitno da naprave razliku između tepanja i navedenog poremećaja. Pod tepanjem podrazumevamo fiziološku pojavu neadekvatne artikulacije u ranom detinjstvu, dok pod dislalijom podrazumevamo patološki poremećaj artikulacije u razvojnom dobu i odraslih ljudi.

Disfazija predstavlja poremećaj govora i jezika u kojem je razumevanje i govorno jezička razvijenost ispod nivoa detetovog mentalnog i hronološkog uzrasta.

Disfazija podrazumeva nemogućnost i teškoce u razumevanju i izražavanju jezika. Praćena je dislalijom, teškoćama u pamćenju reči, agramatizmom i opštom nesposobnošću verbalnog pamćenja.

Možete posumnjati da Vaše dete ima disfaziju ukoliko: ima mali broj reči kojima zna značenje, ne razume kada mu se obraćate, koristi sopstveni jezik ili gestikulira pri komunikaciji.

Deca sa razvojnom disfazijom u periodu posle treće godine imaju veliki broj glasova koje ne izgovaraju. Takođe ih zamenjuju drugim glasovima ili ih nepravilno izgovaraju. Nisu u stanju da usvajaju govor koji čuju oko sebe, pogotovu ako njihovo okruženje govori ubrzano sa neujednačenim ritmom i tempom. Disfazičnom detetu se mora obraćati sporije. Disfazična deca su sklona da višesložne reči izgovaraju samo sa početnim ili samo sa završnim slogom.

Deca sa ovim poremećajem pretežno koriste imenice, zatim glagole (u trećem licu jednine), ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu. Sve radnje izražavaju u sadašnjem i prošlom vremenu, zamenice usvajaju znatno kasnije, a usvajanje prideva je prilično otežano.

Logopedski tretman obezbeđuje sistematično i plansko vođenje deteta i roditelja kroz terapiju. Zato je potrebno konsultovati se sa logopedom sa prvim znacima.

Disleksija je poremećaj u učenju čitanja pored normalne intelektualne sposobnosti, očuvanog vida i sluha, sistemske obuke, odgovarajuće motivacije i adekvatnih socijalnih uslova. Pedstavlja značajno odstupanje između postojećeg i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast deteta.

Geni su važni, ali ne i presudni za nastajanje disleksije. Na razvoj mogu da tiču i govorno područje, kao i načini podučavanja čitanja i pisanja.

Javlja se u najranijem detinjstvu, a naročito kreće da se ispoljava kada dete kreće da čita i piše. Zato se sa njom uglavnom javlja i disgrafija.

Često se naziva i razvojnom disleksijom jer se smatra da proizilazi iz problema dečijeg razvoja.

Možete posumnjati da Vaše dete ima disleksiju ukoliko: ima probleme u čitanju ili razumevanju pročitane reči, žali se da mu slova igraju, skaču, vrte se u krug, meša fonetski bliska slova, zamenjuje slova slična po zvučnosti, izokreće ili ne primećuje određena slova ili reči.

Na redovnim pregledima kod logopeda ovaj poremećaj se može naslutiti u najranijem periodu razvoja deteta, a danas postoje vrlo jednostavni testovi pomoću kojih se može sa sigurnošću utvrditi disleksija.

Rano otkrivanje i sprovođenje mera za ublažavanje smetnji i poremećaja disleksije omogućavaju adekvatno funkcionisanje osobe sa navedenim poremećajem. Zato je neophodno da se javite logopedu čim primetite neke od navedenih simptoma.

Disgrafija je poremećaj u savladavanju veštine pisanja i vrlo često se javlja istovremeno sa disleksijom.

Deca sa ovim poremećajem mešaju velika i mala slova, slova su im nepravilnog oblika, nedovršena.

Deca koja su disgrafična često su natprosečno inteligentna, pa se zbog svog poremećaja povlače u sebe, izbegavaju da čitaju i pišu. Disgrafičan rukopis je neuredan, loše postavljen na stranici po kojoj se piše. Redovi su ulomljeni, talasasti, ne prate horizontalni pravac.

Disgrafično dete na vreme treba odvesti kod logopeda, koji će proceniti vrstu i težinu poremećaja i uključiti dete u tretman. Roditelji imaju izuzetno važnu ulogu u tretmanu disgrafije.

Važno je znati da ove greške nisu povezane sa neznanjem pravopisa, i trajno se javljaju, bez obzira na dostignut zadovoljavajući nivo intelektualnog i govornog razvoja, normalnog stanja čula vida i sluha i redovno školovanje.

Simptomi disgrafije: